Konferencija javnih beležnika Srbije / Uloga beležnika u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma

April 6th, 2019  / Author: Hristov Consulting

U Beogradu je  održana konferencija Javnobeležničke komore Srbije na kojoj su  beležnicima predstavlјene odluke o ograničavanju raspolaganja imovinom, kao i uloga javnih beležnika u sprečavanju pranja novca.

Na Konferenciji „Odluke o ograničavanju raspolaganja imovinom i isprave javnih beležnika kao dokazna sredstva u krivičnom postupku“  u Beogradu, kojoj su prisustvovali javni beležnici iz cele Srbije,  u uvodnoj reči ministarka pravde u Vladi Srbije Nela Kuburović istakla je da su beležnici opravdali poverenje koje ima je dala Vlada 2014. godine i da su doveli do rasterećenja rada sudova i povećanja pravne sigurnosti.

„Izuzetno je važno što ste prepoznati kao bitna karika u sprečavanju pranja novca. I pre donošenja Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma prošle godine, vaša uloga je bila prepoznata, posebno odredbama Zakona o javnom beležništvu koja predviđaju mogućnost da javni beležnik odbije obavlјanje određenog pravnog posla“, rekla je ministarka pravde.

Nela Kuburović je dodala da je, kada su se procenjivali rizici o tome gde se nalazi najviše takozvanog prlјavog novca, uočeno da se takav novac usmerava najčešće u investicione projekte i u nepokretnosti, zbog čega je i uloga javnih beležnika veoma značajna u sprečavanju takvog delovanja.

Kuburović je dodala da će Ministarstvo pravde uvek biti tu da podrži javne beležnike i da nema prepreka da se nadležnosti javnih beležnika i dalјe šire, pre svega u vanparničnoj materiji.

Predsednik JKS Srbislav Cvejić posebno je istakao da javni beležnici kao obveznici Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma od samog početka izvršavaju svoje zakonske obaveze, a što su pozitivno ocenila i nadležna nadzorna tela.

„Kada je reč o ispravama koje sačinjavaju, odnosno potvrđuju i overavaju javni beležnici, a koje se odnose na promet nepokretnosti, u ovoj oblasti uočeni su problemi u praksi, koji se odnose na nepokretnosti koje nisu uknjižene, a koje su predmet naredbi o zabrani raspolaganja“, zaklјučio je Cvejić.

Predsednici apelacionih sudova u Beogradu i Novom Sadu, Duško Milenković i Novica Peković, pohvalili su javne beležnike, ocenjujući da su značajno doprineli pravnoj sigurnosti.

VD pomoćnika direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Danijela Maletić rekla je da su javni beležnici na pravi način prepoznali svoju ulogu u sistemu, što potvrđuje i broj  prijavlјenih sumnjivih izveštaja u sprečavanju pranja novca. „U 2018 ukupan broj prijavlјenih sumnjivih izveštaja bio 230, a od početka godine 87“, kazala je Maletić.

U radnom delu Konferencije, o predistražnom i istražnom postupku, prikuplјanju podataka, oceni prikuplјenih dokaza, odlukama o zabrani raspolaganja imovinom, beležnicima su govorili zamenik Republičkog javnog tužioca i član Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma Milјko Radisavlјević, kao i Vlatko Božović, rukovodilac Odelјenja za organizovani kriminal u Jedinici za finansijske istrage MUP-a.

Sudija Posebnog odelјenja Višeg suda u Beogradu Maja Ilić iznela je detalјe toka glavnog pretresa, predlaganja, izvođenja i ocena dokaza, isprava koje se odnose na pravni status imovine kao dokazna sredstva, odluka koje se odnose na ograničavanje raspolaganja imovinom.

Na konferenciji je još o toku postupka po redovnom pravnom leku i oduzimanju imovine govorila zamenik predsednika Apelacionog suda u Beogradu Milena Rašić, dok je o postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti izlagala sudija Vrhovnog kasacionog suda Nevenka Važić.

Javni beležnici su  imali priliku i da od savetnika u Kabinetu ministra unutrašnjih poslova RS Mirka Šukovića saznaju više o obavezi vođenja evidencije i izveštavanja za predmete pranja novca i finansiranja terorizma.



Trening o lobiranju održali predstavnici Društva lobista Srbije

April 5th, 2019  / Author: Hristov Consulting

Aleksandra Hristov, direktorka Hristov consultinga, članica Saveta Društva lobista Srbije  i Nenad Vuković, advokat i predsednik Društva lobista Srbije, održali  su u petak, 5. aprila 2019, trening  u okviru  Prvog stepena obrazovnog programa o lobiranju u organizaciji Instituta za lobiranje i krizni menadžment iz Beograda.

Nenad Vuković govorio je o definicijama lobiranja kroz istoriju, razlici između lobiranja i korupcije, o značaju modernog lobiranja, kao i odredbama usvojenog Zakona o lobiranju u Republici Srbiji.

Aleksandra Hristov predstavila je specifičnosti lobiranja u različitim oblastima ekonomskog i društvenog života – javnom sektoru, biznisu, nevladinom sektoru, sindikatima, odnosno govorila je o razlikama između lobiranja, javnih poslova i javnog zagovaranja.

Polaznici prvog stepena ovog programa, predstavnici Vlade,  institucija, sindikata, organizacija i privatnog sektora, imali su prilike da saznaju i o značaju lobiranja i pripremnim koracima za lobiranje. Polaznici su predavače i program prvog stepena ocenili prosečnom ocenom 4.9 od mogućih 5.

Institut za lobiranje i krizni menadžment koji ima za cilj da kroz obrazovni program unapredi kapacitet demokratskih institucija kroz osposobljavanje polaznika za argumentovano sučeljavanje različitih interesa, u narednom periodu za svoje polaznike organizovaće više nivoa programa za lobiranje, a ponoviće prvi stepen programa za nove polaznike.



Hristov consulting i FK TSC

March 25th, 2019  / Author: Hristov Consulting

Predstavnici sertifikovane konsultantske kuće, Hristov consulting, prisustvovali su uručenju japanskih Isuzu vozila Fudbalskom klubu TSC iz Bačke Topole na Beogradskom sajmu automobila.

Fudbalski klub TSC, klijent Hristov consultinga, i preduzeće X-Tim Logistic, zastupnik za Isuzu vozila za Srbiju, juče su ozvaničili partnerstvo.

Hristov consulting već pune tri godine podržava FK TSC u oblastima strategije komunikacije, pozicioniranja i PR-a  i verujemo da će nastaviti da nižu uspehe u godinama koje dolaze.



Udruženje poslovnih konsultanata Srbije održalo izbornu skupštinu

February 28th, 2019  / Author: Hristov Consulting

Udruženje poslovnih konsultanata Srbije (UPKS) održalo je redovnu izbornu Skupštinu, na kojoj je za predsednicu Upravnog odbora izabrana Aleksandra Hristov, direktorka Hristov consultinga, a za predsednika Skupštine Udruženja izabran je Daniel Tavčioski, samostalni konsultant.

Na V sednici Skupštine UPKS, za dvogodišnji mandat članova UO izabrani su Andrija Gencel, samostalni konsultant, Dario Daničić, direktor Intema consultinga iz Beograda, Borislav Čubrilo, direktor BUS Computers iz Kikinde i Ljubiša Petrović, direktor agencije Smart Management Solutions.

Članovi Nadzornog odbora su Aleksandra Vladisavljević, direktorka konsultantske kuće BIZZ d.o.o, Iboja Farkaš, direktorka OR d.o.o.  iz Novog Sada i Vladimir Pandurov, direktor agencije EU projekti.

Aleksandra Hristov,  koja je u prošlom sazivu obavljala funkciju predsednice Skupštine UPKS,  istakla je da su ciljevi novog rukovodstva nastavak promovisanja vrednosti UPKS i šansi koje ono pruža, motivisanje većeg broja konsultanata da se pridruže udruženju, kao i ostvarivanje punopravnog članstva u Međunarodnom veću udruženja poslovnih konsultanata (ICMCI).

„Udruženje je za 10 godina postojanja uspevalo da okuplja ljude od integriteta, da se održi kao organizacija koja je pridruženi član ICMCI krovne organizacije, koja okuplja poslovne konsultante u 50 zemalja, i predstavlja garanciju kvaliteta u pružanju usluga klijentima“, navela je Hristov.

Novi predsednik skupštine UPKS Daniel Tavčioski ocenio je da  postojanje ovakvog profesionalnog udruženja koje čuva standarde angažovanja upravo omogućava da profesija konsultanta bude regulisana i institucionalizovana.

“Kao član upravljačkog tima UPKS želim da pokrenem inicijative za omasovljavanje naše profesije i udruženja. Legitimitet koji nam daje ICMCI je najbolja profesionalna osnova da izgradimo imidž struke i, što je podjednako važno, da se kontinuirano povezujemo sa kolegama iz celog sveta”, rekao je Tavčioski.

Udruženje poslovnih konsultanata Srbije je pridruženi član Međunarodnog veća udruženja poslovnih konsultanata ICMCI,  globalne organizacije koja okuplja najistaknutija udruženja poslovnih konsultanata širom sveta i dodeljuje CMC sertifikate koji su jedini međunarodno priznati brend namenjen individualnim poslovnim savetnicima.  Dodeljivanjem CMC sertifikata 2012. godine, Udruženje poslovnih konsultanata Srbije je prepoznato kao partner ICMCI u Srbiji.

UPKS je u ovoj oblasti već ostvario zapažene rezultate pre svega kroz organizovanje CMC sertifikacije u Srbiji. Nova uprava UPKS planira da, u narednom dvogodišnjem mandatu, organizuje i svoj program CMC sertifikacije.

Udruženje poslovnih konsultanata Srbije (UPKS) je nevladina organizacija čiji se članovi profesionalno bave poslovnim konsaltingom. Udruženje je osnovano 2009. godine kao odgovor na sve veću  potrebu  privrede u Srbiji za kvalitetnim poslovnim konsaltingom, u cilju omogućavanja firmama da lakše pronađu i bolje iskoriste usluge konsultanata i tako unaprede svoje poslovanje. Ciljevi i zadaci Udruženja su dobrovoljno udruživanje stručno i lično kvalifikovanih poslovnih konsultanata u svim oblastima delovanja, unapređivanje savetovanja svojih članova u njihovim poslovnim, stručnim i ekonomskim interesima, unapređivanje konsultantskih usluga, saradnja i zastupanje udruženja i njegovih članova pred organima, institucijama, privrednim grupama i stručnim udruženjima, briga o javnom predstavljanju kvalifikovanog savetovanja preduzeća, udruženja i njegovih članova. Udruženje poslovnih konsultanata Srbije sarađuje sa GTZ-WBE, EBRD, Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja,  Privrednom komorom Srbije…



Aleksandra Hristov: Mediji treba da budu brana za lažne vesti

February 6th, 2019  / Author: Hristov Consulting

Vlasnica i direktorka Hristov consultinga Aleksandra Hristov govorila je za agenciju FoNet o lažnim vestima – njihovoj rasprostranjenosti u svetu i u Srbiji, kao i o načinu borbe protiv njih. U okviru projekta “Press extra”, Aleksandra Hristov je iznela svoje mišljenje odgovorivši pred kamerom FoNeta na sedam novinarskih pitanja o lažnim vestima, iz ugla konsultanta za strateške komunikacije.

U nastavku tekst razgovora, integralno:

1. Koja je svrha lažnih vesti?

Širenje lažnih vesti postojalo je oduvek. Svrha je uvek bila ista – na neki način manipulisati pojedincima ili grupama ljudi – da  se zastraše protivnici, širi panika među stanovništvom, u propagandne svrhe.  Koristili su ih pojedinci, plemenske zajednice, države, službe, različite ideologije.

Sa razvojem interneta to dobija neslućene razmere.

Velike sile  su u prošlosti fabrikovanjem netačnih podataka, ili  korišćenjem lažnih vesti, pokušavale da ostvare i strateške ciljeve u  područjima svog interesa, pa toga ima i danas. Često su deo strategije moćnih, pre svega interesnih grupa.

U tom kontekstu, mora se napomenuti da je demokratija veliko civilizacijsko dostignuće, koje mora da se brani, a  bazira se na slobodi medija i snažnim institucijama.

Kao što je bilo oduvek, svrha lažnih vesti je da se javnost obmane, da se usmeri u određenom pravcu, ili da se, u demokratiji “nedozvoljenim sredstvima”, diskredituje politički protivnik, konkurencija, određeni pojedinac.

O korišćenju dozvoljenih sredstava – istinitih a po nekoga nepovoljnih informacija – bih govorila u situaciji kada postoje činjenice i dokazi koji su dovoljan razlog da se diskvalifikuje protivnik i to je legitiman način komunikacije, u skladu sa etičkim načelima.

U svemu ovome je naglasak na “nedozvoljenim sredstvima”, jer tada istina strada.

I pitanje je kako pojedinac da dođe do onoga što je istina.

2. Ko su kreatori lažnih vesti?

Ovde je ključno pitanje kako sprečiti one koji kreiraju lažne vesti da to čine, ili da u javnosti dobiju pretežni uticaj.

Verujem da je odgovor je u slobodnim profesionalnim medijima, u razvoju jakih institucija gde svaki građanin, organizacija, kompanija, institucija može da ostvari svoja prava, a to je da se zaštiti od širenja laži. Mi kao kompanija uvek kažemo klijentima da je i demanti veoma važan i da znači, bez obzira na uvreženo mišljenje da ima mali uticaj. Istina uvek pobeđuje i onaj ko je lažnim vestima napadnut mora da se brani. Prosto, to je civilizovan način da se neko ko je napadnut lažnim vestima-brani.

Kreatori lažnih vesti su zapravo interesne grupe, koje pokušavaju da obmanu javnost i povrede pojedince, političke organizacije, organizacije, kompanije, institucije, države. Često su to čitavi timovi iz domena komunikacija, vezani za pojedinačni interes, ili državu, koji zloupotrebljavaju svoju ulogu i etičnost naše profesije, i umesto da im glavni cilj bude informisanje javnosti, upravo rade protiv javnog interesa, države i građana.

Zato su bitni slobodni mediji čija je dužnost da rade u javnom interesu bez obzira na vlasništvo, oslobođeni uticaja države, političkih stranaka, uticaja glavnih oglašivača, bilo kog pojedinačnog uticaja i naravno jake institucije, uključujući i sudstvo, koje su sposobne svačije pravo da brane.

3. Koliko jak efekat imaju na javnost?

Kao i svaka propaganda, uticaj je ogroman i uvek štetan. Ovde moram da naglasim da bez obzira na laži koje se šire, istina  pobedi, ako se za nju neko jako i posvećeno bori. Ponekad je utisak da u je u atmosferi širenja lažnih vesti sve dozvoljeno, ali se one uvek vrate kao bumerang onima za koje kreatori lažnih vesti rade.

4. Koliko je javnost medijski nepismena?

Opšta javnost ne mora da bude medijski pismena i ne možemo to očekivati od nje. Ona konzumira ono što se plasira. Ne možemo očekivati od svakog građanina da prepozna izvore, ili proverava vest. Kao i uvek, odgovornost je na elitama da omogući pravovremeno, objektivno, nepristrasno informisanje te javnosti.

5. Zastupljenost lažnih vesti u Srbiji i u svetu?

Vesti su svuda oko nas. Televizija, novine, društvene mreže u svakom trenutku generišu nove vesti.

Društvene mreže su mesto  u virtuelnom svetu za izražavanje  ozbiljnih stavova, ali i za iznošenje osećanja, lepih ali i frustrirajućih, nezadovoljstva…

Ono što je razlika između nas sa jedne strane  i Amerike i zemalja Evropske unije sa druge strane, jeste što su u SAD i u EU meinstrim mediji uglavnom  brana za lažne vesti, dok kod nas i u medijima koji važe za najozbiljnije – mogu pojaviti neproverene informacije- lažni podaci, a mnogi i generišu lažne vesti.

Ogromna je odgovornost meinstrim medija u selektovanju i prenošenju informacija. Verujem da je tu ključna etičnost,  primena Zakona i  medijskih standarda koje u Srbiji postoje, ali se ne primenjuju, ili se malo primenjuju.

Mislim i da svi koji su na udaru lažnih vesti, treba da primene sva zakonom dozvoljena i civilizovana sredstva kako bi ostvarili svoja prava, kako bi se odbranili.

6. Koliko su novinari odgovorni za plasiranje lažnih vesti?

Urednici i novinari, bez obzira na vlasništvo u medijima,  su u svakom društvu – kao još uvek sedma sila – ključni za selektovanje, plasiranje informacija zasnovanih na činjenicama i dužni su da zbog javnog interesa poštuju novinarske standarde i Kodekse, kao i Zakon o informisanju koji su u Srbiji pristojni i u skladu sa svetskim trendom. Demokratskom društvu su neophodni slobodni mediji koji ne mogu da postoje bez čestitih novinara i urednika, koji neće pristati da plasiraju lažne vesti zato što to nekome odgovara  i  jake institucije koje svakom na jednak način omogućavaju ostvarivanje prava.

7. Kako se boriti protiv lažnih vesti?

Istinom, zasnovanom na činjenicama i dokazima. Slobodom medija i  izgradnjom jakih institucija.  Obavezivanjem svih profesionalaca da se pridržavaju standarda, Kodeksa i zakona. I edukacijom u oblasti etike.

Etika je postala ključ za borbu protiv lažnih vesti i nedemokratskih društvenih kretanja te postaje nezamenjiva za ličnu i profesionalnu orijentaciju. Harvard Univerzitet je od prošle godine čak uveo proučavanje etike u kompjuterskom programiranju da bi studenti mogli da rasuđuju u situacijama kada neki kompjuterski program može,  ali ne bi trebalo da se napravi. Promene koje ekonomiji društvu i politici ubrzano donosi četvrta industrijska revolucija traže obrazovni sistem koji formira osobe vaspitane o važnosti i svrsi etički informisanih odluka.

Alternativa je ubrzana društvena devastacija i posrnuće u totalitarne fašističke modele.

BEOGRAD, 05. februar 2019. (FoNet) – Mediji u Srbiji su
često sredstvo širenja lažnih vesti, izjavila je FoNetu
konsultantkinja za strateške komunikacije Aleksandra
Hristov i ocenila da je na eliti velika odgovornost da radi
u interesu javnosti.

Hristov je, za serijal Press Extra, ocenila da “istina
strada” kada određene interesne grupe pokušavaju da obmanu
javnost, povrede pojedince i ugroze političke organizacije,
organizacije, institucije i države.

Čitavi timovi iz domena komunikacije, umesto da rade u
javnom interesu, na neetičan način rade protiv gađana i
države, rekla je Hristov novinarki Sandri Krstanović
Živković.

Zato su, kako je objasnila, bitni slobodni mediji, čija je
dužnost da rade u javnom interesu, bez obzira na
vlasništvo, oslobođeni uticaja države, političkih stranaka
i oglašivača.

Naravno, i jake institucije, uključujući i nezavisno
sudstvo, koji bi trebalo da spreče poltičke grupacije da
šire neistine, dodala je ona i predočila da je širenje
lažnih vesti, razvojem interneta, dobilo neslućene
razmere.

Na društvenim mrežama mogu se izneti ozbiljni stavovi, ali
i emotivni, kao odraz sreće ili frustracije, obrazložila je
Hristov.

Ona smatra da mejnstrim mediji u Americi i Evropi
maksimalno pokušavaju da se izbore protiv lažnih vesti, za
razliku od medija u Srbiji, koji su često sredstvo širenja
lažnih vesti.

Kao pozitivan primer, pomenula je Harvard univerzitet, koji
je uveo etiku na katedri za programiranje, kako bi studenti
naučili da rade u korist zajednice i odupru se različitim
nedemokratskim modelima.

Ogromna je odgovornost mejinstrim medija u selekciji i
prenošenju informacija, poručila je Hristov, koja misli da
bi žrtve lažnih vesti trebalo da primene sva zakonom
dozvoljena i civilizovana sredstva da bi se odbranile i
ostvarile svoja prava.

Demokratskom društvu su neophodni slobodni mediji koji ne
mogu da postoje bez čestitih novinara i urednika, koji neće
pristati da plasiraju lažne vesti zato što to nekome
odgovara, naglasila je Hristov.

Od javnosti se, kako napominje, ne može očekivati da bude
medijski pismena, već je odgovornost na mejnstrim medijima
da rade u opštem interesu.

Protiv lažnih vesti se borimo istinom, zasnovanom na
činjenicama i dokazima, slobodom medija, jakim
institucijama, poštovanjem profesionalnih standarda,
kodeksa, zakona i edukacijom u oblasti etike, naglasila je
Hristov.

Etika je ključ za borbu protiv lažnih vesti i
nedemokratskih društvenih kretanja, ocenila je ona i
podsetila da u Srbiji postoje i zakoni i medijski
standardi, ali se ne primenjuju, ili se malo primenjuju.

Kako je primetila, promene koje ekonomiji, društvu i
politici ubrzano donosi četvrta industrijska revolucija
traže obrazovni sistem koji vaspitava o važnosti etički
zasnovanih odluka.

Alternativa je ubrzana društvena devastacija i posrnuće u
totalitarne fašističke modele, upozorila je Hristov.

Bez obzira na laži, istina će pobediti, ako se za nju jako
i posvećeno bori, uverena je Hristov, koja zaključuje da se
lažne vesti uvek kao bumerang vrate njihovim kreatorima i
inspiratorima.



Uspešna godina za Mineco Group

January 22nd, 2019  / Author: Hristov Consulting

Britanska kompanija Mineco Limited, jedan od najvećih investitora u rudarstvu u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, zadovoljna je rezultatima u 2018. godini, iako je u drugom polugodištu došlo do sniženja cena na međunarodnom tržištu obojenih metala, što direktno pogađa nižim prihodima rudnike u grupaciji.

„Nakon što smo 2017. ostvarili zaista najbolje rezultate od kada postojimo, i prethodnom godinom možemo da budemo zadovoljni, uprkos sniženju cena na međunarodnom tržištu obojenih metala. Ipak, nešto slabija dobit iz poslovanja u odnosu na prethodnu godinu nije usporila razvojni program Mineca“, izjavio je direktor Mineco Ltd-a Bojan Popović, predstavljajući rezultate u protekloj godini.

Ukupna ulaganja Mineco grupe u 2018. godini u Srbiji i Bosnu i Hercegovini ponovo su premašila 20 miliona dolara, a kompanije u kojima je Mineco sa partnerima vlasnik otvorile oko 115 novih radnih mesta.

Popović je istakao da je Mineco u toku prethodne godine, u maju, otvorio rudnik olova kod mesta Olovo u BIH, što je prvi novi rudnik sa podzemnom eksploatacijom u BIH posle 30 godina. „Tada je počela eksploatacija rude koja se trenutno skladišti i čeka na preradu sa planiranim početkom tokom leta ove godine“, kazao je Popović, dodajući da je osim 4,5 miliona dolara uloženih tokom proteklih 12 meseci u dalji razvoj rudnika i njegovu infrastrukturu, naručena je i izrada pogona gravitacione separacije za proizvodnju olovnog koncentrata iz rude.

Prema njegovim rečima, u aprilu ove godine će se svi delovi tog pogona integrisati u Olovu, nakon čega će početi testiranje i fina podešavanja u proizvodnim uslovima, a prve isporuke olovnog koncentrata iz tog rudnika mogu se očekivati na leto.

Mineco je u finalnoj fazi rada na evropskom projektu IMP@CT, koji treba da kao rezultat isporuči sistem opreme i procesa za omogućavanje rudarstva na malom nivou. Mineco je na tom projektu, koji finansira Evropska komisija, deo konzorcijuma sa nekoliko univerziteta i proizvođača opreme. Tokom proleća je u planu isporuka kontejnerskog kontingenta opreme ka BiH, gde će se prva ispitivanja na terenu i proizvodnja obavljati u jednom delu rudnika u Olovu, kao test rudnika ovog projekta.

„Nadamo se da će taj pogon opravdati ideju projekta i omogućiti eksploataciju malih rudnih nalazišta strateški važnih metala poput olova ili antimona kojih širom Evrope ima mnogo, a da će Minecu omogućiti primarni pristup ovoj tehnologiji kako bi iskoristili svoje resurse za pokretanje još nekoliko manjih rudnika u Srbiji i BiH“, istakao je Popović.

Jedan od rudnika Mineca koji raste i razvija se je i Rudnik Bosil-Metal u Bosilegradu. U njemu je u toku faza pilot projekta, u kome se ispituju rezultati probne proizvodnje koncentrata iz otkopane rude radi izrade projekta komercijalne flotacije.

„Taj rudnik predstavlja veliku razvojnu šansu Bosilegrada i mi smo uvereni da će ta opština da se izdigne iz najniže kategorije razvijenosti kada krene komercijalna proizvodnja koncentrata olova, cinka i bakra 2020/21. godine“, rekao je Popović.

Što se tiče ostalih rudnika u kojima je Mineco jedan od vlasnika – Gross kod Srebrenice, Veliki Majdan pored Ljubovije i Rudnik pored Gornjeg Milanovca, u njima je nastavljen dobar rad, sa pozitivnim rezultatima i tokom protekle godine.

U tim rudnicima nastavljeni su i istražni radovi kako bi se osigurala budućnost rada. Gross, koji je najveći rudnik, zabeležio je ulaganja od oko tri miliona dolara u razvoj, dok je rudnik Rudnik uložio blizu 5,5 miliona u svoju proizvodnju i budućnost.

Rudnik Rudnik, preduzeće od izuzetnog značaja za privredu milanovačkog kraja, sada mirno gleda na godine pred nama sa aspekta potencijala i kapaciteta, istakao je Popović i dodao da su kontinuirana velika ulaganja u geološka istraživanja, kako u Srbiji tako i u Bosni, doveli do toga da je Mineco u protekloj godini svom timu geologa dodao i tim za istraživačka bušenja, koji omogućava efikasniju uslugu postojećim rudnicima i novim nalazištima.

Popović je rekao i da se u protekloj godini kao najzahtevniji projekat Mineca pokazalo projekat izgradnje male hidro-centrale na reci Drinjača u Bosni, nedaleko od Zvornika, pre svega zbog izrazito kompleksne geološke strukture lokaliteta. „Tokom ove godine će se završiti svi preostali poslovi kako bi Medoš One počeo da isporučuje prve kilovate u elektromrežu Republike Srpske“, kazao je Popović.

Mineco je međunarodna grupa kompanija čije su osnovne delatnosti trgovina obojenim metalima i rudnim koncentratima, metalurgija, investiranje u rudarstvo i geološka istraživanja. Mineco se bavi ulaganjem i razvijanjem rudnika olova, cinka, bakra u zemljama Jugoistočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, kao i u Kanadi i Turskoj gde se Grupa pojavljuje kao jedan od vlasnika. U Ruskoj Federaciji, Mineco Grupa je najveći proizvođač olova. Zahvaljujući širokoj mreži partnera, Mineco Grupa posluje globalno: u Evropi, Aziji, Južnoj i Severnoj Americi povezujući rudnike i topionice metala od Perua do Kine.

U Evropi, Mineco sa partnerima zapošljava oko 2.500 ljudi, od kojih oko 1.600 radi u regionu Zapadnog Balkana.



STRATEGIJA I DALJE JEDINI PRAVI PUT

January 13th, 2019  / Author: Hristov Consulting

Aleksandra Hristov u autorskom tekstu u Novom magazinu http://www.novimagazin.rs/: Strategija i dalje jedini pravi put

Autorski tekst vlasnice i direktorke Hristov consaltinga Aleksandre Hristov, pod naslovom ” Strategija i dalje jedini pravi put”, objavljen je u novom broju nedeljnika Novi Magazin. U tekstu se Aleksandra osvrula na značaj stvaranja i sprovođenja stategija komunikacije, kao i na faktor reputacionog rizika, koji je postao izuzetno važan za poslovanje kompanija, ali i za institucije, organizacije i pojedince.

STRATEGIJA I DALJE JEDINI PRAVI PUT

Većina naših kompanija, institucija, organizacija, kao i pojedinaca, nema svest o potrebi izgradnje ili održavanja svoje reputacije sve dok zaista ne pretrpe realnu štetu, kada je kasno za bilo koji oblik preventivne akcije.

Kada su u pitanju kompanije, štetu uoče kada pokušavaju da prošire poslovanje, izađu na međunarodno tržište ili da prodaju svoju firmu – u celosti ili u delovima, češće i  sa naslovom firme i robnim (uslužnim) žigovima. Tada imaju otežano poslovanje sa partnerima, ili im komercijalne banke i fondovi odbijaju zahteve za izdavanje kredita. U takvim trenucima, oni, po navici, traže pomoć ekonomista i advokata, misleći da im je problem solventne ili pravne prirode. Često ostaju začuđeni kada i pored svih regularnih “pravnih papira”, dobrih poslovnih rezultata, izveštaja kreditnog biroa ili savršeno sročenog biznis plana, ne mogu da obave posao. Ne zbog solventnosti ili manjka kapitala, već zbog reputacionog rizika.

Nepostojanje svesti o ovim činjenicama dovodi do toga da, umesto da kreiraju proaktivni  strateški komunikacioni pristup, organizacije i kompanije traže pomoć  tek kada dođu u  teške probleme, odnosno kada su duboko u krizi.  Pretpostavilo bi se da se to dešava odmah nakon mnogobrojnih negativnih napisa u medijima o njima. Međutim, oni postaju toga svesni mnogo kasnije, onda  kada realno osećaju štetu.

Pravnici i ekonomisti  u takvim trenucima nisu dovoljni. Zbog toga se ovde pokazuje da su nedovoljne advokatske i pi-arovske direktne pogodbe, dogovori i tipovi sukobljavanja tipični za sudnice. Polje medijskog prostora  je sada prošireno do neslućenih granica i ovde, kao i u svetu, poslednjih  godina važe druga pravila i procedure. Moguće je da su „lekovi“ za povređene u složenim okolnostima u konzistentnom, sveobuhvatnom, dugoročnom i strateškom pristupu. Pričinjena šteta reputaciji (iz različitih mogućih pobuda) od nedavno prevazilazi kratkoročne staromodne medicine i zavoje u vidu spinovanja i aktiviranja ličnih poznanstava u ograničenom broju medija radi postizanja kratkoročnog rezultata, koji se ionako brzo zaboravi. Novim napadima protivnika takvi rezultati brzo se anuliraju.

KLJUČNI FAKTOR

U svetu se reputacioni faktor smatra veoma bitnim, čak i ključnim kada su u pitanju ulaganja na određena tržišta. To se odnosi i na kreditno podržavanje država ili kompanija sa takvih tržišta. U međunarodnim finansijskim institucijama, kao što su Svetska banka ili EBRD, kao i u velikim komercijalnim bankama, postoje čitavi sektori koji se bave tzv. tržištima u nastajanju (emerging markets). Oni se bave reputacionim rizikom ulaganja.

Pored dubinske analize poslovanja (due dilligence) firme, čitavi timovi su angažovani na analizi pozicije organizacije ili firme u javno dostupnim podacima, uključujući  tradicionalne medije i internet. Istovremeno,  bave se pitanjima moguće izloženosti sudskim sporovima, kao i pitanjem pojedinaca (ili trećih firmi koji rade za onoga čije se poslovanje analizira), a koji mogu sami po sebi da predstavljaju poseban političko-pravno-bezbednosni rizik po banku ili instituciju.

Štaviše, Evropska komisija vrši zakonodavni i politički uticaj na banke, osiguravajuće kuće, investicione fondove da ne sarađuju, odnosno da ne podržavaju one institucije ili kompanije koje imaju problema sa reputacionim faktorom. Tako je razvoj interneta doveo do povećanja transparentnosti funkcionisanja i poslovanja, ali i velikog rizika zloupotrebe, pogotovo u medijskoj sferi.

Treba se podsetiti šta je reputacija i koliko je ona bitna za sve aspekte poslovanja kompanije, odnosno funkcionisanja država, institucija, organizacija i pojedinaca – to je ocena vašeg okruženja o vama. Posledice određene reputacije odražavaju se na  institucije, organizacije, ljude i njihovo ponašanje prema vama,  tako da oni nekoga podržavaju ili ne podržavaju. Zastupanje, odanost i saradnja ključne su posledice pozitivne reputacije.

PREŽIVLJAVANJE ILI STVARAN USPEH

Poslednjih decenija mnogo se toga se na svetskom nivou promenilo, i tek će se menjati. Globalizacija je kreirala nove uslove poslovanja. Razvoj interneta već menja ceo svet, uključujući društveno – ekonomske odnose i funkcionisanje institucija, organizacija, država. Revolucija koju donosi internet smatra se  većom čak i od industrijske, sa nesagledivim posledicama za mnoge koji toga nisu svesni.

Ranije je sadržaj poslovanja bila isključivo ekonomska kategorija, gde je bilo važno nekoliko elemenata – cena I kvalitet proizvoda, izbor zaposlenih, kvalitet poslovanja i korišćenje resursa (kojima se vlada ponekad previđajući da postoje i drugi – nepoznati elementi). Sa razvojem tržišta i ogromnim promenama, biznis je postao zapravo multifunkcionalna kategorija, u kojoj je za uspeh potrebno mnogo više od ekonomskih parametara. To su, između ostalog, konstantno istraživanje dinamike na tržištu, sve veća očekivanja tzv. „stakeholdera“ u koje, pored partnera, dobavljača, klijenata – kupaca, mogu da spadaju i vlade, institucije, organizacije, udruženja, pojedinci itd., sve u zavisnosti od delatnosti.  Ako ste kompanija koja ima nameru da proširi posao ili je već prisutna na tržištima u tranziciji, sa velikom dinamikom dodatnih promena, turbulentnim ekonomsko-političkim okruženjem i konstantnom normativnom aktivnošću u vidu donošenja novih zakona i propisa, nije lako snalaziti se i uspeti u vremenu promena koje inicira tehnologija.

Kaže se da u tranziciji uspevaju oni koji imaju najviše kondicije (što je sigurno tačno), pod uslovom da u svemu što se radi, zapravo, postoji strateški pristup i ne pribegava se opšteprihvaćenom modelu na našim prostorima – mogućim koruptivnim aktivnostima,  kako bi se došlo do novih klijenata.

KANALI PROMENILJIVI, CILJEVI ISTI

Pored svih promena svetskih i lokalnih, strateški pristup je sigurno jedina konstanta. On podrazumeva definisanje strategije poslovanja uključujući razvijanje strategije komunikacije prema „stakeholderima“, odnosno ciljanoj javnosti. Kanali komunikacije kojima ćete im se obraćati  uvek se prilagođavaju  dinamici promene koja se dešava. Da li komunicirate sa ciljanom javnošću putem društvenih mreža, tradicionalnih medija, projektovanjem i realizacijom marketinških akcija i željenog publiciteta, pisanjem pisama, putem internog časopisa, ili intranetima -  menja se, pod uslovom da definišete koji su vam ciljevi.

Na odgovor kako ćete doći do njih odgovarate nakon definisanja vizije, misije i organizacione kulture, vrednosnog sistema u okviru organizacije u kojoj delujete. To jeste najteže izgraditi ali treba započeti jer, na taj način, može se izgraditi reputacija koja je neophodna za postizanje ciljeva.

Aleksandra  Hristov je jednan od autora knjige“ Svedočanstva o jednom vremenu – o svetu marketinga nekada i sada“ http://www.taboomagazine.org/code/navigate.asp?Id=236.

Biografija autorke:

Međunarodno sertifikovani poslovni konsultant CMC iz oblasti strateških komunikacija. Pravnica sa pravosudnim ispitom. Završila Program za više menadžere u Vladi na Harvard univerzitetu. Direktorka je Hristov consultinga d.o.o. koja je član Udruženja poslovnih konsultanata Srbije i sertifikovana konsultantska kuća za strategiju komunikacije i edukacije u toj oblasti.

Hristov consulting već jedanaest  godina radi za kompanije, vladine i nevladine organizacije u Srbiji, zemljama Zapadnog Balkana i Evrope, kreirajući strategije komunikacije, odnose sa medijima i rešavajući najsloženije izazove  sa kojima se klijenti susreću.



Aleksandra Hristov u autorskom tekstu u Novom magazinu: Strategija i dalje jedini pravi put

January 10th, 2019  / Author: Hristov Consulting

BEOGRAD, 10. januara 2018. – Autorski tekst vlasnice i direktorke Hristov consaltinga Aleksandre Hristov, pod naslovom ” Strategija i dalje jedini pravi put”, objavljen je u novom broju nedeljnika Novi Magazin http://www.novimagazin.rs.

U tekstu se Aleksandra osvrula na značaj stvaranja i sprovođenja stategija komunikacije, kao i na faktor reputacionog rizika, koji je postao izuzetno važan za poslovanje kompanija, ali i za institucije, organizacije i pojedince.

Aleksandra Hristov je koautor  knjige“ Svedočanstva o jednom vremenu – o svetu marketinga nekada i sada“ http://www.taboomagazine.org/code/navigate.asp?Id=236.



Održano Treće godišnje savetovanje javnih beležnika

December 8th, 2018  / Author: Hristov Consulting

Javnobeležnička komora Srbije održala je 8. i 9. decembra na Kopaoniku Treće godišnje savetovanje javnih beležnika, na kome su prisutni razmenili iskustva i analizirali pitanja od značaja za javnobeležničku praksu.

Na otvaranju savetovanja, beležnicima se obratio predsednik Komore Srbislav Cvejić, koji je izneo podatke o radu beležnika i Komore od uspostavlјanja javnog beležništva u Srbiji, početkom 2014. godine.

Na otvaranju savetovanja govorila je i pomoćnica ministra pravde Jelena Deretić, koja je saopštila da je Ministarstvo obrazovalo radnu grupu za analizu pravnog okvira koji ureduje sve nadležnosti javnih beležnika, u čiji sastav ulaze i predstavnici Komore.

Pomoćnica ministra je istakla da će radna grupa imati zadatak da prouči  uporedno pravna rešenja i primere dobre prakse u zemlјama Evropske unije, kako bi takva rešenja bila uneta u naš pravni sistem. Jelena Deretić je izrazila uverenje da bi rezultat ovog rada mogao da bude u dalјem širenju nadležnosti javnih beležnika u Srbiji.

Na savetovanju su beležnici imali panele o evidentiranju registratorskog materijala, čuvanju, klasifikaciji i arhiviranju, predaji nadležnom Arhivu, kao i postupku uništavanja bezvrednog registarskog materijala.

Takođe, beležnici su se bavili pitanjem primene Zakona o deviznom poslovanju povodom sačinjenih javnobeležničkih isprava i prijava gotovinskih transakcija Upravi za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, kao i pitanjima primene Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

U toku savetovanja javni beležnici su imali priliku da učestvuju i u interaktivnoj radionici na temu njihovog prisustva i reputacije u medijima i javnosti.



FSS poklonio teren s veštačkom travom Fudbalskoj akademiji FK TSC

November 28th, 2018  / Author: Hristov Consulting

Predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) Slaviša Kokeza i sportski direktor FSS Darko Kovačević posetili su danas Fudbalsku akademiju TSC u Bačkoj Topoli, i tom prilikom obišli i mesto gde će biti postavljen teren sa veštačkom travom u vrednosti od 100.000 evra, koji FSS poklanja toj Akademiji.

„Teren će biti postavljen u delu gde se nalaze i drugi tereni Akademije, neposredno pored glavne zgrade i dodatno će poboljšati našu infrastrukturu, koju koriste polaznici Akademije“, rekao je predsednik FK TSC Janoš Žemberi.

Kokeza je istakao da Akademija u Bačkoj Topoli pruža odlične uslove za razvoj mladih fudbalera, ali i da veruje da će dugoročno doprineti razvoju fudbala u Srbiji. „Na ovim terenima razvijaće se mlade nade našeg fudbala, u uslovima koji su na zavidnom nivou. Siguran sam da će ovakvi objekti, ponikli zahvaljujući velikom entuzijazmu i viziji ljubitelja fudbala, doprineti kvalitetu igre na terenima širom Srbije i Evrope“, rekao je Kokeza.

Žemberi je rekao da TSC već dugo ulaže u mlade fudbalere, ali da Akademija ima ogroman značaj ne samo za sport, već i za društveno-ekonomski razvoj Bačke Topole i okoline. “Verujemo da će ova Akademija stvarati fudbalere na koje ćemo biti ponosni, ali i da ćemo svi mi biti ponosni na ovu Akademiju”, rekao je Žemberi.

Nakon obilaska Akademije, koja je zvanično otvorena 27. septembra ove godine, Kokeza i Kovačević su obišli i radove na lokaciji novog stadiona u Bačkoj Topoli, gde je rušenje starog objekta pri kraju. Delegacija FSS takođe je posmatrala derbi meč Prve lige Srbije, FK TSC – Javor Matis, na stadionu u Senti, koji je privremena lokacija FK TSC, do završetka novog stadiona u Bačkoj Topoli.

U kompleksu Fudbalske akademije TSC je glavna zgradu, kao i pomoćni tereni, među kojima će biti i poklon FSS-a. U Akademiji se već nalaze polaznici, koji tu imaju smeštaj i ishranu, kao i sve prateće sadržaje poput teretane, saune, soba za merenje opterećenja igrača. Akademija se razvija zahvaljujući donaciji Fudbalskog saveza Mađarske, u početnom iznosu od 9,5 miliona evra.

Projekat Akademije obuhvata i izgradnju centralnog terena na mestu starog stadiona u Bačkoj Topoli.

TSC Bačka Topola 2013. godine je proslavio 100. rođendan. Generalni sponzor udruženja je kompanija „SAT-TRAKT” DOO iz Bačke Topole, čiji je vlasnik Janoš Žemberi. Klub se trenutno takmiči u Prvoj ligi Srbije, a do završetka stadiona u Bačkoj Topli domaće utakmice igraće na stadionu u Senti.

U klubu su ponikli i igrali mnogi fudbaleri, među kojima su Laslo Lerinc, Zvezdan Terzić, Zlatko Krmpotić, Nikola Žigić, Andrija Kaluđerović, kao i sadašnji reprezentativac Srbije Dušan Tadić.